JUGOSLOVENSKA ANTISPAM INICIJATIVA
SPREČIMO ZLOUPOTREBU INTERNETA

ŠTA JE ZLOUPOTREBA INTERNETA?

Kada neko pokušava da objasni na koji način Internet funkcioniše, obično naglašava da je to neformalan i otvoren medij. Informacije slobodno teku i svima su dostupne, što znači i da svako svoje informacije može da plasira u svet. Demokratija, rekao bi neko. Međutim, sve više to liči na anarhiju.

Lopovi i policajci

Naime, sve je više ljudi koji slobodu koju u svakom pogledu pruža Internet pogrešno tumače. Oni internet servise koriste na taj način da nanose štetu kako drugim korisnicima tako i sistemima internet provajdera. U žargonu ih zovemo spamerima i možemo ih u osnovi podeliti u tri kategorije: one koji svoju slobodu koriste da se zabavljaju na tuđ račun, oni koji žele da ostvare korist, opet na tuđ račun, i treća, možda najbrojnija kategorija, a to su obični korisnici Interneta koji iz neznanja rade neke stvari koje nanose štetu drugima.

Razumljivo je, samo prve dve kategorije ljudi svrstavamo u štetočine i oni spadaju u grupu protiv koje se stvarno borimo, jer samim tim što se bave takvim aktivnostima oni pokazuju svoju bezobzirnost i nepoštenje. Svi pokušaji da se neko od njih preobrati u normalne korisnike završili su potpuno bezuspešno. Oni su inače veoma maštoviti u nalaženju načina da maltretiraju što više ljudi ne prezajući ni od čega.

Treća kategorija, "novajlije", je ciljna grupa kojoj smo namenili ovaj sajt. To su obični, normalni ljudi, koji nalaze Internet korisnim. Ipak, zbog svog neznanja umeju da naprave popriličnu štetu, i najčešće toga nisu ni svesni. U praksi, kada im se skrene pažnja oni se izvinjavaju i trude se da ne ponove greške.

Logično, kao odgovor na pojavu štetočina na Internetu su se pojavili i ljudi koji se bore protiv njih, antispameri. Ponekad stvarno izgleda da oni izigravaju dežurne policajce iako oni to nisu. Medju njih prvenstveno spadaju administratori sistema povezanih na Internet (no nisu svi administratori antispameri, naprotiv, postoje i suprotni primeri), a zatim tu je armija korisnika koji su se iz ovih ili onih razloga posvetili tom poslu (najčešće zato što su bili žrtve spamera).

Bezobzirnost spamera je takva da uspeva čak i da podeli antispamere na umerene i bezobzirne. Razlika medju njima je samo u tome što se ovi drugi ne libe da upotrebe sva raspoloživa sredstva u borbi protiv spamera, uključujući i ona koja se smatraju nelegalnim. Naravno, mi ne podržavamo korišćenje nelegalnih metoda u borbi protiv zloupotreba Interneta.

Legalno i nelegalno

Internet je, kao što rekosmo neformalan, te na njemu ne postoje zakoni. Postoje samo preporuke koje zvanično nemaju obavezujuću ulogu, ali u praksi ih se svi u manjoj ili većoj meri pridržavaju. Ove preporuke su distribuirane u obliku RFC dokumenata, no njih ima mnogo i pokrivaju sve aspekte Interneta počev od najosnovnije tehničke dokumentacije pa do kodeksa ponašanja. Najčešće ova dokumentacija, zbog čestih izmena nije ni prevedena sa engleskog na druge jezike. Takodje, za aktivnosti na Internetu važe lokalni zakoni država, što ume da bude problematično jer nije lako odrediti koja država ima jurisdikciju nad određenim segmentima Interneta. Cenzura ne postoji, jer cenzura je ograničavanje slobode mišljenja. Ograničenja koja nameće Internet su materijalne i tehničke prirode.

Sve u svemu, Vaša sloboda na Internetu je ogranicena samo time da se od Vas očekuje da svojom aktivnošću ne nanosite materijalnu ili drugu štetu drugima. U ovo spada i zabrana širenja verske, rasne ili nacionalne netrpeljivosti. Deviza je: Imajte obzira prema drugima.

Na Internetu ne postoje sudovi i sudski procesi. Kod očigledno nelegalnih aktivnosti stvar rešavaju administratori, najčešće onog sistema čiji je korisnik napravio štetu. Jednostavno mu zabrane dalje korišćenje Interneta sa tog sistema. Nekada, stvar rešavaju sami korisnici, bilo je čak i slučajeva da se korisnici i fizički obračunaju sa štetočinom.

Sada dolazimo na ono glavno, šta su nelegalne aktivnosti na Internetu? Na pocetku da skrenemo pažnju da sve što je nezakonito i na Internetu se tretira kao nelegalno. No ima specifičnosti koje je stvorio Internet kao medij a koje zakonski nisu predviđene ili su samo posredno predviđene. Mi se nećemo baviti svim pojedinostima nego samo onim slučajevima koji nanose direktnu štetu korisnicima a to je pre svega zloupotreba e-mail-a i news-a.

 

Neželjeni e-mail (unsolicited e-mail)

Ovo je najmasovniji vid zloupotrebe Interneta. Problem se svodi na to da veliki broj korisnika na e-mail dobijaju poštu koja ih uopšte ne interesuje, prepunjava im email sanduče, ometa ih u čitanju elektronske poste i na kraju povećava troškove. Dnevno, desetine miliona ovakvih poruka putuje Internetom. Štete su višestruke: troškovi provajdera i korisnika bespotrebno rastu, mreža je preopterećena obradom svih ovih poruka, korisnici imaju probleme jer im neželjeni email prepuni limite u broju ili dužini poruka te im je korišćenje pošte potpuno onemogućeno a naravno, gube silno vreme pokušavajući da među gomilom nepotrebnih poruka pronađu poruke koje su im važne.

Sadržaj neželjenog e-maila su najčešće reklame za razne, obično bezvezne proizvode, ponude za brzu zaradu posredstvom multilevel marketinga, nelegalne usluge, promocija web sajtova, ponude za softver koji će vam omogućiti da i sami postanete spamer ili vrlo često pozivi da se uključite u lančana pisma, poznatija kao lanci sreće, ili pak potpuno izmišljeni pozivi da se uključite u neku humanitarnu akciju.

Spameri do e-mail adresa korisnika dolaze relativno lako. Kao prvo, kolekcije koje sadrže milione e-mail adresa mogu se kupiti na nelegalnom tržištu. Uz njih obično kupac dobija i uputstva kako da spamuje i programe koji im to olakšavaju. Email adrese se u ove kolekcije unose posebnim programima koji pregledaju news (javne newsgrupe) ili WEB te jednostavno prepisuju sve adrese koje u njima nađu. Često spiskovi korisnika mail lista bivaju ukradeni i uključeni u ove spamerske kolekcije. Neretko, postavljaju se "zamke" koje naizgled nude nešto atraktivno pozivajući korisnike da pošalju email kako bi dobili detaljnije informacije. Međutim s druge strane se nalazi program koji adresu naivnog korisnika automaski uključuje u kolekciju. Međutim, do popiličnog broja e-mail adresa može se doći i prostom pretragom na popularnim internet pretraživačima.

Ko šalje spam poruke? U znatnoj meri je prisutan neželjeni e-mail koji šalju nedovoljno upućeni korisnici koji su i sami bili žrtve ali ne shvatajući to, učini im se da je to zgodan način da izreklamiraju nešto čime se bave. Oni naprosto ne razumeju šta je problem i često su ubeđeni da nema ničeg lošeg u tome što rade. Najčešće, dovoljno im je skrenuti pažnju, uputiti ih na neki antispam sajt, kao što je ovaj, i oni shvatajući koliko je spam loš, prestaju da ga prave.

Mnogo veći problem su pre svega ljudi koji u potrazi za načinima lake zarade, jedan od najboljih metoda nalaze u spamu. Oni su bezobzirni i ne interesuje ih ništa do laka zarada. Ipak, verovatno su najgori oni ljudi koji čak i ne traže zaradu već im ogromno zadovoljstvo predstavlja i samo to što izazivaju zagušivanje mreže i maltretiranje korisnika.

Kako prepoznati spam? Svaka poruka koju primalac dobije u svoje e-mail sanduče, a nije je neposredno ili posredno tražio može da se tretira kao spam. Svakako korisnik će kao spam tretirati one poruke koje stvarno nije želeo da dobije, koje mu smetaju i bespotrebno mu povećavaju troškove.

Kako da izbegnete slanje spama? Nije to tako teško. Vodite računa o sledećem:

  • nikada nemojte slati poruke nepoznatim osobama osim ako imate vrlo jak razlog.
  • nikada nemojte slati poruke velikom broju nepoznatih osoba ma kako jak razlog da imate. Ako želite da veliki broj ljudi obavestite o nečem što smatrate važnim, koristite servise za masovnu komunikaciju kao što su web i news a ne email. Nemojte misliti da će se korisnici obradovati vašoj poruci samo zato što to što nudite svakome treba. Naprotiv. Najveći broj korisnika će, čak i da ga vaša poruka interesuje, ipak da vas prijavi kod administratora za spam. Znajte, nema tog razloga koji će vas opravdati kada nekome pošaljete neželjeni e-mail a pogotovo ne ako ga pošaljete na mnogo adresa. Cak ni hitna potreba za nekim lekom ne opravdava spam.
  • Nemojte slati istu poruku na mnogo adresa vama poznatih ljudi osim ako se niste pre toga sa njima dogovorili da tako radite. Lako vam se može desiti da zbog sličnog postupka ostanete bez nekog od poznanika ili čak prijatelja.
  • ako dobijete poruku u kojoj vas uveravaju da će vas pratiti zla kob (čak i sa smrtnim ishodom) ako istu ne pošaljete na 20, ili bilo koji drugi broj, email adresa, nemojte je poslati. To se neko igra sa vašim sujeverjem a cilj mu je da što više optereti mrežu.
  • ako dobijete poruku sa važnim obaveštenjem (o nekakvom virusu, humanitarnoj akciji ili sličnom) s napomenom da je pošaljete na što više adresa pozivajući se najčešće na vašu humanost i kolegijalnost, ne nasedajte. Ovo je takođe laž sa ciljem da se optereti mreža. Po pravilu, u ovakvim porukama od vas traže da iz nje ne brišete ništa, nego da je u celini šaljete drugima.
  • ako dobijete poruku sa obaveštenjem da će taj i taj uplatiti humanitarnu pomoć nekome za svaku kopiju te poruke koju bilo ko na internetu pošalje, te vas poziva da je pošaljete na što više adresa - nemojte to učiniti. Naprosto, ne postoji način ne samo da se prebroje nego da se uopšte prati kretanje takvih poruka kroz Internet. Prosto rečeno, lažu. CIlj im je da koristeći naivnost ljudi što više opterete mrežu.

Šta da radim kad dobijem spam poruku? Najvažnije je da znate šta ne treba da uradite: nemojte nikako odgovarati na spam. Evo zašto. Adresa pošiljaoca spam poruke može da ima sledeću svrhu:

  • najčešće, to je lažna adresa koja u stvari ne postoji i navedena je da zavara trag. Slanje odgovora završiće tako što ćete od nekog mail servera na Internetu dobiti poruku o grešci, odnosno obaveštenje da korisnik ne postoji. Time će vam trošak i maltretiranje samo biti veći.
  • vrlo čest slučaj je da adresa na koju biste poslali odgovor postoji, međutim na nju je nakačen program koji čeka da odgovorite, i time vas ubacuje u specijalnu listu proverenih email adresa kojima je cena na crnom tržištu viša nego onima koje su tek tako pokupljene iz news-a ili sa WEB-a. Tu ste se tek uvalili u nevolju, jer, potvrdom da je vaša adresa ispravna i u upotrebi samo ćete navući još više spamera.
  • često se dešava da osoba koja vam je poslala spam postoji (ovo se lako može zaključiti i iz samog sadržaja spam poruke, često se odmah vide nespretni pokušaji prikrivanja identiteta ili ih i nema). Tada se radi o nekom naivnom spameru, jednom od onih o kojima smo već govorili, koji i ne zna šta je spam. Ako baš volite, s njim se možete i upustiti u diskusiju, mada znajte da to ume da bude vrlo mučno. Iskustvo govori da ako je neko dovoljno zatucan da pravi spam, teško mu je objasniti zašto to ne treba da radi (čast izuzecima). Najbolje je da i njemu ne odgovarate na poruku.

Ono što treba da uradite, to je da prijavite spam. Najbolje je da ga prijavite administratoru sistema na kome imate email nalog. Svaki provajder koji drži do sebe ima predviđenu proceduru za sprečavanje spama te je to najverovatnije slučaj i sa vašim (u svakom slučaju, bez obzira da li ste žrtva spama ili ne, raspitajte se kod svog provajdera kakva je procedura koju primenjuju kada je spam u pitanju).

Spam možete prijaviti i sistemu sa koga je potekao, no ovo već zahteva malo predznanja. Naime, najčešće je kompletna adresa pošiljaoca lažna, pa tako i adresa računara sa koga je poruka poslata. Morate zaviriti malo detaljnije u zaglavlje poruke (obično se program za čitanje pošte mora posebno podesiti da prikazuje sav sadržaj zaglavlja). Zbog toga je najbolje da sve prepustite svom provajderu. Eventualno, ako domen sa koga je poruka navodno poslata prepoznate kao neki opšte poznati domen (recimo yahoo.com, msn.com, ibm.com, iname.com, compuserve.com, eunet.yu, beotel.yu, infosky.net, ili sličan) tada se možete obratiti administratoru tog domena (najčešće korišćene adrese su postmaster@domen, root@domen i abuse@domen). Administratori ovih sistema su takođe veoma zainteresovani za svaki spam koji potiče sa njihove adrese i prilično brzo reaguju.

Nemojte se ustručavati. Spam je zlo koje treba iskorenjivati. Njegovim prijavljivanjem ne cinkate nikoga već pomažete da se štetočine otkriju i eliminišu. Tretirajte to isto kao što bi ste prijavili sanitarnoj inspekciji ako vidite pacove u podrumu svoje zgrade. Pravila privatnosti e-maila u slučaju spama uopšte ne važe te njima niste obavezani. Prilikom prijave izričito se izjasnite da poruku koju ste dobili smatrate spamom, odnosno da niste ni na koji način tražili da vam bude poslata, da niste želeli da je dobijete i da ni ubuduće ne želite da dobijate slične poruke. Uz tu izjavu pošaljite kompletnu kopiju spam poruke, uključujući i skrivene delove zaglavlja, jer oni sadrže vrlo važne informacije koje olakšavaju pronalaženje ko je i odakle takvu poruku poslao. Ako dobijate veću količinu spam-a iz istog izvora, procenite koje poruke da pošaljete administratoru. Sigurno nema potrebe sve da ih pošaljete ali zato obavezno naglasite da to što šaljete predstavlja samo neke primerke poruka koje dobijate. Navedite i obim spama, dakle koliko poruka i u kom periodu ste dobili.

 

Neželjena pošta u javnim diskusionim grupama
(news spam)

Pojam spama je u stvari u početku označavao upravo ovu vrstu zloupotreba, međutim vremenom je taj pojam postao univerzalni termin za svaku vrstu nepoželjne elektronske pošte, pa čak i svaku vrstu zloupotrebe Interneta.

Javne diskusione grupe (konferencije, ili news grupe) su naročito interesantne za zloupotrebe iz prostog razloga što ih prati veliki broj ljudi i slanjem samo jedne poruke pogađa se znatno veća populacija. Štetočina ne mora da zna email adrese osoba koje napada, a čak i ne zna njihov broj. Sve što ga interesuje to je da ih bude mnogo.

Problemi u konferencijama u suštini imaju iste korene kao i u email-u. Razlika je u tome što je u konferencijama pogođeno mnogo više korisnika i računarskih sistema te su i štete veće. Takođe postoje i nove metode zloupotreba.

Najčešći oblik zloupotreba je takozvani šum, diskutovanje o neodgovarajućim temama. Naime, kako je pristup konferencijama javan, one su podeljene po tematici. Predviđeno je da se, na primer, u yu.comp.hardware vode diskusije u vezi računarske opreme, njenom podešavanju, karakteristikama i slično. Svaka diskusija u ovoj konfrenciji koja nije na tu temu (off topic) naziva se šum i smatra se nepoželjnom. Ovaj oblik zloupotreba vrlo često nije nameran i nije obiman. Retki su slučajevi namernog pravljenja šuma samo radi pravljenja šuma. Najčešće takve stvari učini neki neupućen ili iritiran korisnik i takvi postupci su kratkog daha. Međutim često se namerno koristi u kombinaciji sa drugim metodama.

Važno je napomenuti da se i slanje komercijalnih poruka (reklama) čak i u newsgrupe koje po tematici imaju veze sa reklamiranom robom ili uslugom smatra nepoželjnim. Za ovakve poruke postoje posebno namenjene konferencije (kod nas, to je yu.oglasi) i ni u jednoj drugoj konferenciji nije dozvoljeno slanje reklama, osim u pojedinačnim slučajevima kada je to posebno naglašeno kao dozvoljeno.

Javne konferencije najviše zloupotrebljavaju osobe koje žele brzu zaradu i one su najveći izvor šuma. U nastojanju da prodaju neki proizvod ili uslugu, ono su u stanju da jednu te istu poruku pošalju u svaku konferenciju, bez obzira što sama roba ili usluga koju prodaju nema nikakve veze sa temama tih konferencija. Njihova logika je vrlo prosta (rekli bi smo prizemna). Smatraju, da će tako njihovu reklamu videti svi, pa će se naći i neko ko će hteti da kupi to što se prodaje. Naravno, rezultati su za njih porazni. Korisnici, iritirani tolikim bezobrazlukom, negoduju i ne samo što se ne postigne komercijalni efekat nego štetočini biva zatvoren nalog kod provajdera.

Slično prolazi i svaka druga pošta koju neki korisnik pošalje odjednom na sve ili velik broj konferencija. to se smatra zloupotrebom i biva najoštrije sankcionisano bez obzira kakva je sadržina poruka.

Sledeći čest slučaj je slanje veoma dugačkih poruka u konferenciju koje takođe nije dozvoljeno. Dešava se da isti korisnici koji šalju reklame, u nastojanju da bolje "obrade tržište" u porukama šalju i fotografije proizvoda. Samo jedna takva poruka može da bude dugačka kao sva ostala pošta koja u tu konferenciju stigne za jedan mesec. Ovo, narano izaziva negodovanje korisnika i otprilike iste efekte kao i slanje poruka u veliki broj konferencija.

Interesantno je da su neki naši provajderi u nastojanju da spreče ovakvo ponašanje potpuno zabranili slanje datoteka uz poruke. Da korisnici ne bi ostali uskraćeni za ovu, nekada veoma praktičnu i korisnu mogućnost, otvaraju se posebne konferencije koje su namenjene samo sa slanje datoteka. Ovo je vrlo pozitivan potez koji je dao odlične rezultate. Pozivamo i ostale provajdere da postupe na sličan način.

Kako da izbegnete da šaljete spam u konferencije? O suštini držite svih onih uputstava koja se tiču spama u mail-u, pročitajte šta o korišćenju konferencija kaže bonton, a obratite pažnju na sledeće:

  • upoznajte se sa diskusijama u konferenciji. Možda je neko već imao isti problem kao i vi i već je dat odgovor na pitanje koje vi želite da postavite. Možda je neko već dao odgovor na pitanje na koje i vi želite da odgovorite?
  • neojte slati poruku samo zato da bi ste učestvovali. Trudite se da svaka vaša poruka bude korisna i doprinese kvalitetu diskusije. Poneka šala je dobrodošla, ali onako usput, a ne da sama sebi bude svrha (osim u konferenciji koja služi upravo za zbijanje šala - ima i takvih).
  • nikada nemojte slati istu poruku u više od pet konferencija
  • ako imate potrebu da isu poruku šaljete više puta (neko obaveštenje ili slično) nemojte slati više od jedne poruke nedeljno u istoj konfereniji
  • ako već šaljete istu poruku u dve - tri konferencije, šaljite ih kao crosspost. Program za čitanje konferencija omogućava da prilikom slanja poruke navedete sve konferencije u koje želite da pošaljete poruku. Kada tako poustipte poslali ste crosspost, odnosno, na internet je otišla jedna kopijaporuke alije u njoj navedeno da se prikaže u izabranim konfeencijama. Na ovaj način znatno štedite vreme i novac svima. Ako istu poruku ručno pošaljete u svaku željenu konferenciju to se zove multipost i nepoželjno je.
  • nemojte slati datoteke u konferenciju. Ma kako vam se činilo opravdano uvek je mnogo manji broj korisnika kojima je ta datotka potrebna od onih kojima nije potrebna a ipak moraju da je preuzmu jer ste je poslali u javnu konferenciju koju prate. Mogućnost slanja datoteka je predviđena da bi ste na primer mogli, ako nekome objašnjavate određeni programerski postupak, da pošaljete i primer kao datoteku. Naravno, taj primer mora da bude kratak (do 10kb). Duže datoteke šaljite mailom ili još bolje, stavite negde na WEB i u konferenciji ostavite adresu sa koje datoteka može da se preuzme.
  • izbegavajte učešće u žučnim diskusijama. Teško da ćete isterati svoje a samo ćete bespotrebno da nervirate i sebe i druge.
  • trudite se da vaše poruke budu kratke i jasne. Nemojte slati nepotrebnu dokumentaciju ili objašnjenja
  • Kada citirate prethonu poruku, trudite se da citirate pravilno (znači: ni previše ni nedovoljno)

Šta da radim kada dobijem spam u konferenciji? Setite se preporuka za mail. Nemojte odgoarati na spam. Osoba koja je poslala spam, najčešće i ne prati newsgrupe te nikada neće videti vaš odgovor. Ono što je nju interesovalo, to je da vi vidite njenu poruku.

Negodovanje zbog spama je vrlo česta pojava i koliko je korisna toliko je i štetna. Naime, samo negodovanje je najčešće takođe spam te dakle i vi radite nešto što ne treba. S druge strane, samo negodovanje ostavlja i pozitivan efekat, jer se skreće korisnicima koji ne znaju šta je spam (a njih ima mnogo, verujte) šta je loše ponašanje u newsgrupama. Kako ćete uraditi stvar je vaše lične procene. Ako odlučite da reagujete u konferenciji, navedite negde adresu našeg ili negog drugog sličnog sajta sa napomenom da se tu korisnici mogu detaljnije informisati o bontonu na Internetu.

No, ono to svakako treba da uradite, to je, kao i kada je email u pitanju, da prijavite spam administratorima. Postupak je isti kao i s email-om.

Ako procenite da može imati efekta, možete štetočini poslati email i zamoliti je da ne pavi šum. Preporuka da pogleda neki sajt kao što je ovaj je takođe korisna. Ne očekujte bog zna kakve rezultate ali nikad se ne zna.

U poslednje vreme, popularni su oglasi koji reklamiraju razne sajtove na kojima se može zaraditi novac surfujući ili primajući email. Istina takvi servisi postoje, koliko su isplativi stvar je procene (najčešće nisu vredni truda) ali ono što je sigurno, to je da vlasnici takvih sajtova nikako ne odobravaju spam kao način reklamianja. Evo o čemu se radi: njihov korisnik dobija posebne poene ako dovede nove korisnike. Već pomenuta prizemna razmišljanja o lakoj zaradi, navode neke ljude da u news šalju veliki broj obaveštenja o takvim sajtovima ali kao link navode i svoj id broj na osnovu koga im se, ako neko do korisnika klikne na link i ode na sajt, dodeljuju nagradni poeni. Pošto je do nedozvoljen način ponašanja vlasnik sajta ga ne odobrava i ukoliko njemu prijavite spamera, oni će mu odmah ukinuti račun i on će ostati bez svog novca koji je do tada zaradio. Ako ste osvetoljubivi prema spamerima ovo je pravi način da ih pogodite tamo gde najviše boli - u novčanik. Mnogo spamera je na ovakav način naučilo prve lekcije o Internet bontonu.

naslovna strana