Вук М. Остојић (1845-1904) је био обућар и трговац-извозник. У овећој групи виђених грађана Ужица који су живот скончали између 1901 и 1910. године, био је и Вук Остојић, велики мајстор обуђарског заната, школован у Бечу. Трговином се бавио када су у питању били уносни послови и само да би финансијски ојачао занатску радњу и увећао породичне приходе. Од ране младости уочен је као надарен, приљежан послу и честит човек. Због тих особина радо је виђен у, како се онда говорило „најотменијем друштву“, било да се радило о јавном или породичном дружењу.
Да досегну друштвени положај и статус који је Вук Остојић стекао у Ужицу, била је жеља највећег броја његових савременика, занатлија и трговаца.
Током постојања његове обућарске радње, а то је било пуних 29 година, у Ужицу се није продавала обућа иностране израде; у Вуковој радњи увек су били у понуди најновији европски модели дечије, мушке и женске обуће.
Због цењених особина, Вук је преко двадесет година био општински одборник у Ужицу. Месни и Окружни одбор Народне радикалне странке неколико пута нудио му је место председника Општине ужичке и изборну посланичку кандидатуру. Ниједну од тих понуда Вук није прихватио.
Био је члан управе Ужичке грађанске штедионице (1884) и Ужичке акционарске ткачке радионице (1897) од оснивања управа до краја живота. Фонд сиромашних ђака ужичких основних школа постао је значајна хуманитарна установа заслугом Вука Остојића. Захваљујући великом капиталу овог фонда, над којим је Вук бдео, сваке године је одевано и обувано у зимском периоду по 160 сиромашних ужичких основаца.
Политичким опредељењем припадао је Народној радикалној странци, а после расцепа 1905. године „старим радикалима“ или „фузионашима“.
Преузето из публикације СТО ГОДИНА ЕЛЕКТРИФИКАЦИЈЕ УЖИЦА 1900-2000, Александар Кале Спасојевић, Миодраг Д. Глушчевић, Ужице, ЕПС, ЈП Електродистрибуција Ужице, 2000
Оставите одговор