Casopis
za Uzicane
i o uzickom
kraju

Broj 391. oktobar 1998.office@uzice.bis.co.yu

S A D R Z A J

Drustvo -
-
-
-
-
USLOVI ZA DIJALOG
SRBIJA SA MILION IZBEGLICA
REFORMA KRIVICNOG ZAKONA POSLE DVE DECENIJE
ZEMLJOTRES UZNEMIRIO GRADJANE
NOVE REGISTARSKE TABLICE
Turizam - TARA BOGATIJA OD KOPAONIKA
Kultura -
-
HILANDAR U KNJIGAMA
IZLOZBA MILETE PRODANOVICA U GRADSKOJ GALERIJI
Sport -
-
OLIVERA JEVTIC NAJMLADJA U SVETSKOJ ELITI
"SLOBODA" POBEDILA




Drustvo

USLOVI ZA DIJALOG

Skupstina Srbije je u ponedeljak jedinstveno (227 za, 1 protiv, 1 uzdrzan) usvojila zakljucke o situaciji na Kosovu i Metohiji u kojima se albanski separatizam oznacava kao glavni uzrok problema, a borba protiv terorizma u ovoj pokrajini kao prioritetan nacionalni i drzavni interes. Za vladin predlog zakljucaka glasali su i opozicioni poslanici, jer se, kako je receno, radi o interesu koji je iznad svih politickih podela.

U zakljuccima se isticu poznati stavovi o nacinu resavanja problema na Kosovu: politicka sredstva i dijalog, teritorijalno jedinstvo Srbije i Jugoslavije, ravnopravnost svih gradjana, nacionalnih zajednica i etnickih grupa, bez mogucnosti za bilo ciju ma jorizaciju i primena svetskih standarda o pravima ljudi i nacionalnih manjina.

Ovakvi zakljucci predstavljaju, i po oceni medjunarodne zajednice, dobru osnovu za dijalog i sporazum sa predstavnicima albanskih politickih partija. Ovo utoliko pre sto je sada jasno da ekstremna resenja albanske strane nemaju podrsku sveta.

Razlike i podele medju albanskim politicarima sada postaju manje, posle poraza takozvane OVK u oruzanim sukobima sa snagama bezbednosti. Dijalog se i njima cini prihvatljivim jer je ostao jedini nacin za regulisanje boljeg statusa albanske zajednice za ko ji se oni zalazu.

Pokazale su se pogresne njihove procene da je sada pravo vreme za nezavisno Kosovo. Tacnije, izostala je podrska svetskih sila, koje su procenile da je, bar u ovom trenutku, bolje smiriti situaciju na Balkanu.

Sticu se tako uslovi za normalizaciju stanja na Kosovu. Albanska ideja o nezavisnosti mora, sada, ustupiti mesto saradnji i sporazumevanju, jer je odnos snaga, pokazalo se, takav da time obe strane dobijaju vise.

SRBIJA SA MILION IZBEGLICA

Sa 700 hiljada registrovanih izbeglica i oko 300 hiljada neregistrovanih, Srbija je zemlja sa najvise izbeglica u Evropi, naglasila je Bratislava Morina, republicki komesar za izbeglice, boraveci u utorak u Uzicu. U nacelstvu Zlatiborskog okruga ona je r azgovarala sa predsednicima opstina, gde je obavestena o stanju i brizi o izbeglicama, a posetila je i izbeglicko naselje na Zabucju. U Pozegi je postavila kamen temeljac za izgradnju 24 stana za izbegla lica.

Kako je istakao Zoran Militarov, nacelnik Zlatiborskog okruga, na ovom podrucju trenutno ima 11,5 hiljada izbeglica, od cega je preko 2000 smesteno u 24 kolektivna centra. Problemi sa kojima se suocavamo kada su izbeglice u pitanju su pre svega nedostatak hrane, jer je medjunarodna pomoc drasticno smanjena, zatim visoki racuni za elektricnu energiju, i skupo odrzavanje objekata u kolektivnim centrima", naglasio je Militarov.

- Vlada SRJ, zajedno sa Komesarijatom za izbeglice, vladama Srbije i Crne Gore, sastavila je nacionalni program koji se ondosi na buducnost izbeglica. Osnovni cilj nam je povratak tih ljudi na njihova bivsa ognjista, tamo gde se steknu uslovi, zatim reintegracija onih koji zele ostati u mestima gde se sada nalaze, a najmanje nam je briga slanje izbeglica u trece zemlje", rekla je Bratislava Morina.

Ona je istakla da se o brojnim problemima izbeglica svakodnevno brine i oni se resavaju. Postignuti su dogovori sa EPS-om Srbije o izmirenju dugovanja i kamata za struju kako za kolektivne centre tkao i porodice sa izbeglicama, u opstinama se daju placev i na javnulicitaciju za gradnju kuca, podizu mali proizvodni pogoni i arme.

Narocita briga vodi se o 200 hiljada dece izbeglica, njihovom skolovanju i zdravlju, razmislja se i o izgradnji domova za stare.

REFORMA KRIVICNOG ZAKONA POSLE DVE DECENIJE

Reforma jugoslovenskog krivicnog zakonodavstva bila je tema 35. savetovanja Udruzenja jugoslovenskih kriminologa koje je protekle nedelje odrzano na Zlatiboru. Izrada Nacrta krivicnog zakona trajala je tri godine, a vazeci je donet pre vise od dve decenije, culo se na otvaranju skupa. Prema recima prof. dr Stanka Bejatovica od osnovog Zakona ocekuje se suzbijanje kriminaliteta, otklanjanje slabosti podeljene zakonodavne nadleznosti savezne drzave i republika, usaglasavanje materije Zakona sa medjunarodn im krivicnim aktima ciji je potpisnik SRJ i uravnotezenija kaznena politika.

ZEMLJOTRES UZNEMIRIO GRADJANE

Zemljotres jacine 5,7 stepeni po Rihteru odnosno 8 stepeni po Merkalijevoj skali pogodio je u sredu, oko 0,15 casova, sire podrucje Srbije sa epicentrom na Maljenu. Vecih materijalnih steta nije bilo, a ni ljudskih zrtava

Maljen je planina koja se obroncima prostire i na podrucja opstina Kosjeric i Pozega. Podno Maljena su kosjericka sela Taor, Drenovci, Mrcici, Stojici, Subjel, a od pozeskih sela Tometino Polje, Madjer, Jezevica, LJutice, Duskovci i druga.

Zemljotres je uznemirio gradjane pa su mnogi noc proveli van svojih domova. Inace nas kraj nije trusno podrucje, bar prema uveravanjima seizmologa.

NOVE REGISTARSKE TABLICE

Danas je stupila na snagu uredba po kojoj su svi vlasnici motornih vozila u Jugoslaviji duzni da prilikom registracije stare tablice zamene novim.

Umesto crvene petokrake na registarskim tablicama vozila bice zastava Savezne Republike Jugoslavije, velicine 15 puta 20 milimetara. Pomenuta promena povlaci dodatni izdatak od 200 dinara, tj. 150 dinara za nove tablice i 50 dinara koliko kosta izdavanje nove saobracajne dozvole.


Turizam

TARA BOGATIJA OD KOPAONIKA

Medju najlepse planine Srbije svakako se ubraja i Tara koja je, zahvaljujuci izuzetnim prirodnim vrednostima i bogatstvu flore i faune, pre 17 godina proglasena za Nacionalni park koji obuhvata povrsinu od 19200 hektara.

Flora Tare je veoma bogata. Do sada je samo na podrucju Nacionalnog parka Tara registrovano 1059 biljnih vrsta. Sa ovim brojem ne treba zakljuciti spisak jer pojedini delovi nisu detaljno ispitani, posebno u kanjonu reke Drine, a sada akumulacionog jezer a HE "Bajina Basta". Autohtoni sumski ekosistemi Nacionalnog parka "Tara" imaju veliku vrednost i svrstavaju se medju najocuvanije u Evropi. Posebno mesto zauzima Panciceva omorika cija su jedina prirodna stanista u Nacionalnom parku "Tara".

I fauna Tare je izuzetno bogata. Do sada je na ovoj planini pronadjeno i opisano 60 vrsta sisara, sto je za dve vrste manje od teriofaune Prokletija i vise nego na Kopaoniju za 10 vrsta. Najznacajniji predstavnici sisara su medved i divokoza. U vodotocima Tara nastanjeno je 37 vrsta riba iz devet familija. Drina naseljava mladicu, veoma retku vrstu ribe iz porodice pastrmki, cesto se naziva i drinski losos. Tu je i lipljan. Obe vrste su pod strogom zastitom Zakona i ne smeju se loviti, osim u naucne svrhe i uz posebnu dozvolu.

O celokupnom ovom bogatstvu u proteklih 17 godina, koliko je proteklo od proglasenja podrucja planine Tare i delova obliznjih planinskih masiva Crnog vrha, Zvijezde, Aluskih planina i Kaludjerskih Bara za nacionalni park, moze se reci uspeno se brine Ja vno preduzece "Nacionalni park Tara".

Iako se strogo vodi racuna o ocuvanju prirodnih vrednosti na Tari nije zapostavljena dozirana, po ekoloskim standardima, urbanizacija. Usred planine, u Zaovinama, ljudi su pre petnaestak godina, u ovo visoko suvozemlje ugradili vestacko jezero za potrebe mocne reverzibilne hidroelektane, doslovno se drzeci rimske izreke da bez vode nema zivota.

Izgradjeni su i hoteli, odmaralista, planinske kuce za odmor i razonodu. Sve ovo samo je povecalo lepotu ove jedinstvene planine.


Kultura

HILANDAR U KNJIGAMA

Povodom osam vekova manastira Hilandara u uzickoj Narodnoj biblioteci otvorena je 29. septembra izlozba pod nazivom "Hilandar u knjigama". Izlozene knjige su iz fondova uzicke biblitoeke a obuhvataju od umetnicke poezije i proze (knjige Vaska Pope, Budimira Dubaka, Ljubomira Simovica, Beckovica, Tanasija Mladenovica), preko monografija iz oblasti istorije umetnosti, do starih srpskih zapisa i natpisa. Izlozbu je otvorio profesor Vladimir Dimitrijevic, veroucitelj. Ovom prilikom u citalistu biblioteke predstavljena je i prva multimedijalna monografija manastira Hilandar.

IZLOZBA MILETE PRODANOVICA U GRADSKOJ GALERIJI

Izlozba slikara i knjizevnika Milete Prodanovica, pod nazivom "Pohvala ruci" otvorena je 29. septembra u uzickoj Gradskoj galeriji.

Mileta Prodanovic je jedan od onih umetnika koji se podjednako dobro iskazuje i slikom i recju. Sudeci po nagradama vec je zauzeo znacajno mesto i u nasoj modernoj likovnoj umetnosti i u savremenoj prozi. Ima trideset devet godina, diplomirao je i magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, usavrsavao se u Londonu, a izlagao u znacajnim likovnim centrima prethodne Jugoslavije i u Rimu, Parizu, Veneciji, Gracu, Pragu... Izlaze od 1980, a od '84. o bjavljuje tekstove o umetnosti i prozu.


Sport

OLIVERA JEVTIC NAJMLADJA U SVETSKOJ ELITI

Prvi nastup na svetskom prvenstvu u polumaratonu (21,1 km) u Cirihu i novi drzavni rekord je jos jedan, ali fantastican uspeh Olivere Jevtic, posle takodje dva cetvrta mesta na prvenstvu Evrope (5 i 10 hiljada metara) i takodje dva rekorda.

- Kada sam videla startnu listu, uhvatila me jeza - kaze Olivera. Imala sam u toj konkurenciji 27. vreme, imena poznata u svetskoj atletici, pa sam cak prizeljkivala da samo zavrsim trku. Medjutim, posle deset kilometara, jedno vreme sam i vodila trku. Najlepse je bilo na kraju, kada sam videla da je u grupi ostalo nas sest. Mislim da je plasman odlican.

Jedna od najlepsih vesti sacekala je Oliveru u Uzicu: najbolja jugoslovenska atleticarka useljava se u novi stan.

"SLOBODA" POBEDILA

Posle duzeg vremena fudbaleri "Slobode" obradovali su svoje navijace. U poslednjoj utakmici prvenstva Druge savezne fudbalske lige pobedili su na svom terenu ekipu "Novi Pazar" sa 2:1 i osvojili tri vazna boda. =



"UZICE NA INTERNETU" Elektronski casopis za Uzicane i o uzickom kraju REDAKCIJA: Radenko Mutavdzic, radenkom@oreska.bis.co.yu; Predrag Supurovic, brok er@bis.co.yu; ADRESA: YU 31000 UZICE, Dimitrija Tucovica 44/84; TELEFONI: (+381 31) 21586, 28276, 31374; E-MAIL: office@uzice.bis.co.yu, editor@uzice.bis.co.yu. Casopis je besplatan i distribuira se Internet mail-om. Prijave na mail listu: subscribe@uzice.bis.co.yu

DataVoyage