Slobodan Simić

BROD PACOVA

Izdavač: GUTENBERGOVA GALAKSIJA, Beograd, 1999.

Na poledjini zbirke kratkih prica Brod pacova zapažamo pronicljivu montažu likovnog urednika: Slobodan Simić - homo duplex. Jedan od dvojice Simića, sa smrtno ozbiljnim izrazom lica je, pretpostavljamo, psihijatar užicke Gradske bolnice. Drugi, pak, sa dijabolicnim osmejkom Bulgakovljevog gospodina Volanda, jeste poznati srpski satiricar. Oba lica sadejstvuju u istom poduhvatu. Za efektnu anatomiju morala vinovnika nacionalnog sunovrata, duet kakav se samo poželeti može.

KABADAHILUK I SLEPILO

I sve je u novoj Simicevoj knjizi u znaku srecnog dvojstva. Prvi recenzent, prof. dr Nikola Miloševic, tvrdi da Simic "piše bez imalo patetike i sa lepim smislom za efektnu i književno odnegovanu rec". Drugi opet, a rec je o uglednom univerzitetskom profesoru psihologije Žarku Trebješaninu, veli da "njegova satiricna žaoka pogadja duboko, u samo jezgro našeg karaktera".

Ako ne racuna na kineski kontingent, za Simicevu literarnu dijagnozu u oskudnoj državnoj veledrogeriji nema leka. No, kako znamo da je dr Simic u književnost ušao sa knjigom aforizama simptomaticnog programskog naslova Najcrnje je crveno (1992) teško da se medikamenti naših dalekoistocnih sapatnika nalaze na pozitivnoj listi u njegovoj književnoj ordinaciji. Uostalom, poznajem coveka, ne cita Mao Cetunga. Spava sa Domanovicem i Orvelom pod jastukom. Cak ni šangajke nikad nije obuo.

Slobodan Simic je apologet smeha koji ulazi pod kožu, proviruje iza kulisa aktuelne politicke demonologije i demagogije. Sve što bi da nam se u poslednjoj deceniji ovog veka nametne kao praznik naših pobeda on vidi kao cirkus naših poraza, kabadahiluk i indukovano slepilo. Simic pripada onom soju satiricara koji u svojoj pripovedackoj praksi ne koriste preterano veliki zalet. Ne okoliša. Predmet njegove parodicarske pažnje koji doradjuje do duhovitog apsurda cesto su lako prepoznatljive situacije naše nevesele svakodnevice. Naizgled zavedeno i pomereno, znacenje njegovih prica nije ono što izaziva naš smeh vec protivurecan kontekst iz kojega su nastale. Ispod pišceve satiricne glazure prepoznajemo mutante i izgrednike, neposlušnike i uobraženike, dželate i žrtve loše režirane stvarnosti. Crnohumorna karakterologija. Godine raspleta iz pera seizmografa kolektivne svesti.

IZOPAČENA LOGIKA

U 68 stilski profinjenih i tematski raznovrsnih proznih minijatura pisac dosledno sprovodi svoj prepoznatljivi pripovedacki postupak (Price bez pouke). Alegorija, groteska, hiperbola, inverzija, ironija, deo su Simiceve ubojite satiricne manufakture.

Mnoge od prica iz knjige Brod pacova napisane u dijaloškoj formi potvrdjuju Simicev dramski nerv. U pojedinim "jednocinkama" pisac se jetko ruga vokabularu dogmatiziovanog mišljenja kojim se olako nalaze opravdanja za društvene anomalije, izopacenu logiku i pristajanje na standarde laganog tonjenja u bezdane iracionalnog. Umece preživljavanja postaje umece ocajnicke racionalizacije nišcih duhom. Siromaštvo je institucija cije fasade održava još samo jeftin politicki marketing. Hoce se reci da gotovo nema granice izmedju Simiceve lekarske i literarne klijentele. Sve su to familijarni razgovori sa planetarnom diskrecijom.

Kažu da su se Kafkini praški prijatelji zacenjivali od smeha kada im je citao prva poglavlja Procesa. Samo koju godinu kasnije sudbinu Jozefa K. mogao je na vlastitoj koži osetiti svako od njih. Umetnost bez zrna trezvenog futura ne znaci mnogo. Stoga je sasvim izvesno, u kontekstu ovdašnjih prilika, da cemo jednog dana Simicevu satiru citati kao srpsku realisticku prozu. U doglednoj buducnosti Slobodan Simic postace Janko Veselinovic srpske književnosti. Razume se: ukoliko pacovi sa olupine ne pobegnu.

Zoran Jeremić


[početak][sadržaj][geografija][kultura][manastiri][privreda][turizam][sport][organizacije]
[zanimljivosti][adresar][dogadjaji][druženje][informacije][mediji][autori][sponzori][email]

www.uzice.net